LAOS

Taman kad sam naucila tri najvaznije tajlandske reci: Kao Pad Gai (pirinac, przeni, piletina), trebalo je da se oprostimo sa Tajlandom i krenemo put Laosa. Do prvog grada u Laosu, Luang Prabang-a, stigli smo nakon dva dana voznje brodom niz reku Mekong, okruzenu dzunglom i tek pokojim naseljem. Put je bio zivopisan, i svaki put kad bi brod pristao da pokupi nekog putnika, sva lokalna deca bi pritrcala brodu i radoznalo gledala u putnike, a kad bi se brod udaljavao oni bi nam i mahali. Mi se nismo pokazali manje radoznalim, i masa turista bi u ovakvim situacijama izvadila svoje fotografsko naoruzanje i pucala po deci flesovima kao da su sumanuti. Nazalost, bilo je i dece koja su se pela na brod da bi nam nudila cips, koka kolu i pivo, dok bi ih roditelji cekali na suvom, u svojim drvenima barakama (takodje vrlo popularno za fotografisati)...vrlo tuzno, sve u svemu.
Luang Prabang je gradic, u kome se pre svega oseca duh Francuske, cija je kolonija nekad bio (imaju baguette, bastice su uredjene super, cvece je svuda kao pod konac sadjeno, a opet deluje divlje, svi natpisi su na laoskom i na francuskom, i puno je Francuza). Tu smo se zadrzali 4 dana, od kojih smo jedan dan posetili nacionalni park pokraj seoceta Kuang Si, a ostale dane proveli smo u samom gradu, koji je ovih dana vrlo ziv jer se odrzava i Filmski festival od 3. do 7. decembra. Pitam se bas, da li Kragujevac ima ikakav Filmski festival, imajuci u vidu da ima 3.5 puta vise stanovnika od Luang Prabang-a?
Danas putujemo nocnim autobusom na jug (ima krevet na razvlacenje), u glavni grad Vientian, gde cemo se zadrzati jedan dan, da bi posetili Buda Park, a zatim idemo dalje na jug, u region reke Mekong, poznat pod nazivom "4000 ostrva".
Pozdrav, probacu da okacim i neke slike, a ove iznad ovog teksta su Zerarove, redom: hram u Chiang Mai-u, Tajland, zatim dve slike sa putovanja niz reku Mekong, zatim nacionalni park Kuang Si.