u Chiang Mai-u

Juce smo stigli u Chiang Mai, gradic koji po velicini, sto zgrada sto teritorije, podseca na Kragujevac. Glavna atrakcija ovde su budisticki hramovi, kojih ima preko 50. Do sad smo uspeli da vidimo samo 5, i zajednicko im je sto su puni kucica lutalica, koji laju na prolaznike! Srecom te se smiruju nakon sto im se obrate budisticki monasi, od kojih su neki vrlo simpaticni i otvoreni za tipican razgovor:odakle ste, koliko godina imate, cime se bavite. Moram da priznam da za Srbiju niko nije ni cuo, neki cak nisu culi ni za Jugoslaviju, dok je Spanija ocigledno vrlo poznata ovde. Sutra idemo na obliznju planinu (sever Tajlanda je brdovit, za razliku od juga koji je vise kao Vojvodina), gde cemo izmedju opstalog posetiti i kraljevsku zimsku rezidenciju (zima je sad, traje od novembra do marta, pa mozda i vidimo kralja licno: slike kralja su okacene u svim prodavnicama i kralj je ovde vrlo, vrlo postovan; juce u 18h, kad se zacula himna (kraljevski simbol) svi Tajlandjani su stajali mirno taj minut na ulici)